Infinite Menus, Copyright 2006, OpenCube Inc. All Rights Reserved.
     Kursna lista
Referentni devizni kurs eura na dan:
29.07.2014.
Vrijednost jednog eura izražena
u drugoj valuti
   Napomena:
   Kursevi iz ove liste primjenjuju se
   od 00:00 sati 30.07.2014. godine.
    Download
    Arhiva kursne liste
    Kursna lista - kalendar
Get Adobe Flash player

Saopštenja 2008 - Decembar

22.12.2008. godine - Kvartalni izvještaj glavnog ekonomiste za januar-septembar, 2008. godine

16.12.2008. godine - Preliminarni zaključci Misije MMF-a

12.12.2008. godine - Nagrada Centralne banke dodijeljena po drugi put

02.12.2008. godine - Počinje redovna misija Međunarodnog monetarnog fonda


CENTRALNA BANKA CRNE GORE
Podgorica, 22.12.2008. godine

Kvartalni izvještaj glavnog ekonomiste za januar-septembar, 2008. godine

Savjet Centralne banke na današnjoj sjednici, predsjedavao guverner Ljubiša Krgović, usvojio kvartalni izvještaj glavnog ekonomiste za januar-septembar,  2008. godine. Prema tom izvještaju, globalna finansijska kriza se u Crnoj Gori kao i većini privreda u tranziciji, u 2008. godini nije osjetila u istoj mjeri kao na  tržištima najrazvijenih zemalja. Međutim, uticaj negativnih efekata krize u većoj mjeri možemo očekivati u narednoj godini.

Stopa rasta BDP za prvih devet mjeseci iznosi 8%, tako da će na kraju ove godine biti zaokružena trogodišnja ekspanzija crnogorske privrede, s prosječnom  stopom rasta od oko 9%. Time je dostignut nivo BDP najmanje razvijenih zemalja članica EU, što je važno za ispunjenje Kopenhagenških kriterijuma. Podaci Eurostata pokazuju da je Crna Gora evropska zemlja koja se najbrže razvijala u periodu 2005 – 2007. godine. Međutim, globalna finansijska kriza će dovesti do značajnog usporavanja rasta u narednoj godini.

U prva tri kvartala ove godine prisutan je rast svih monetarnih pokazatelja. Rasli su depoziti, krediti, novčana masa, aktiva banaka, a učešće nekvalitetne aktive je bilo na prihvatljivom nivou. Ipak, realno je očekivati da će se u narednom periodu pod uticajem krize, ovi indikatori pogoršati.  Industrijska proizvodnja je u prvih devet mjeseci ove godine bila viša za 3,9%, u odnosu na isti period lani.

Deficit tekućeg računa platnog bilansa je visok i na kraju trećeg kvartala je iznosio 27,5% procijenjenog BDP. Kao i u prethodnim godinama, osnovni generator deficita je visok deficit robne razmjene. Neto priliv SDI je i dalje visok i po svemu sudeći ove godine će biti rekordan, ali se pod uticajem krize, može se očekivati smanjenje i deficita tekućeg računa platnog bilansa i priliva SDI u 2009. godini.

Crna Gora je mala i visoko otvorena ekonomija, i na našu privredu se nužno preslikavaju sve promjene koje se dešavaju na globalnom nivou. Globalna kriza se može negativno odraziti na više sektora. Stoga je u izvještaju glavnog ekonomiste, urađena posebna analiza mogućih negativnih efekata globalne finansijske krize na Crnu Goru, kao i analiza mjera ekonomske politike koje bi trebalo preduzeti radi predupređenja negativnih posljedica. To znači da će, vjerovatno, u narednom periodu biti potreban nešto viši stepen intervencionizma nego što je to bilo u prethodnom periodu. Izvjesno je da su u pojedinim oblastima neophodne određene korekcije cijena, kako bi se lakše prevazišli recesioni pritisci koji će dolaziti sa razvijenih tržišta. Stav je Centralne banke da ovaj teret krize, zajednički traba da podijele Vlada i privreda.


MEĐUNARODNI MONETARNI FOND
CRNA GORA
16.12.2008. godine

Konsultacije za 2008. u vezi sa Članom IV
Preliminarni zaključci Misije


Snažan učinak u prethodnim godinama, ali predstoji usporavanje

  1. Crna Gora je napravila značajan napredak u generalnom oporavku svoje ekonomije. U poslednjih pet godina, situacija po pitanju inflacije se popravila kroz usvajanje eura kao zakonskog sredstva plaćanja; izvršeno je restruktuiranje bankarskog sektora; došlo je do značajnih privatizacija; jačanja tržišne infrastrukture; i napretka na polju fiskalne konsolidacije. Ovi napori su nagrađeni snažnim interesovanjem stranih investitora, posebno u oblasti turizma, građevinarstva i bankarstva. Došlo je do rapidnog kreditnog rasta stimulisanog naglim rastom depozita i oštrom konkurencijom u bankarskom sektoru, koji je u velikoj meri u stranom vlasništvu. Došlo je do izuzetnog rasta tražnje koja je podržana kreditima, bogaćenjem iz prodaje nekretnina stranim investitorima i očekivanjima nastavka snažnog ekonomskog rasta.  Kao rezultat svega toga snažno su rasli BDP, zaposlenost i zarade, dok se stopa nezaposlenosti prepolovila sa 20 procenata u 2005. na ispod 11 procenata nedavno.

  2. Međutim, snažan ekonomski rast je takođe kreirao i značajne ekonomske ranjivosti i globalni ekonomski izgledi koji ubrzano slabe povećavaju rizik od ovih ranjivosti. Nekvalitetni krediti banaka rastu čak i brže nego ukupan kreditni portfolio.  Značajano finansiranje iz inostranstava od matičnih banaka povećalo je ranjivost bankarskog sistema na iznenadne prekide ili preokrete u finansijskim prilivima iz inostranstva u slučaju da matična banka postane žrtva globalnih finansijskih previranja.  Nagli porast tražnje doveo je do pojave izuzetno velikog deficita tekućeg računa, čime je povećana izloženost većem broju eksternih šokova. A veći dio nedavnog naleta fiskalnih prihoda će nestati kako se potražnja bude smanjivala na održivije nivoe, povećavajući izglede za veliki fiskalni deficit i povećanje javnog duga.

  3. Rapidan rast zarada u uslovima euroizovane ekonomije smanjuje konkurentnost. Nastavak smanjenja konkurentnosti će na kraju ograničiti atraktivnost Crne Gore kao destinacije za strane direktne investicije (SDI), otežavajući proširenje proizvodne osnove ekonomije.

  4. U kratkom roku se očekuje naglo usporavanje rasta kako globalni izgledi budu slabili.  Uz ograničeno finansiranje od matičnih banaka zbog globalnog finansijskog previranja i smanjene sklonosti za preuzimanje rizika, očekuje se da će se kreditni rast smanjiti do malog jednocifrenog broja u najboljem slučaju u 2009. godini.  Vjerovatno je da će globalna recesija takođe imati negativan uticaj na turizam, SDI i povjerenje.  Pored toga, cijene aluminijuma koje su u padu smanjile su proizvodnju i proizvele gubitke u kombinatu aluminijuma. Stoga, mi projektujemo da će se rast BDP-a smanjiti na oko 2 procenta i u 2009. i u 2010. godini, i pored značajnih neizvjesnosti  u pogledu ove prognoze. Nepovoljni izgledi uključuju mogućnost naglog povećanja loših kredita – posebno onih koji se odnose na sektor nekretnina – i prekid inostranog finansiranja banaka.  S druge strane povoljni izgledi uključuju mogućnost većih SDI nego što se to očekuje, jer u maloj ekonomiji kao što je Crna Gora nekoliko velikih projekata može da napravi značajnu razliku.

  5. Na srednji rok, malo je vjerovatno da rast postigne nedavne visoke nivoe. Iako je vjerovatno da će na srednji rok SDI ostati snažni, nije vjerovatno da će se ponoviti nedavni izuzetno visoki nivoi.  Slično tome, takođe je malo vjerovatno da se kreditni rast vrati na izuzetno visoke nivoe koji su zabilježeni u proteklim godinama.  Stoga mi projektujemo skroman povratak rasta BDP-a na oko 4,5 procenata kada se završi globalna recesija.

  6. U ovom kontekstu, fokus politike treba da bude na očuvanju finansijskog sektora i fiskalne stabilnosti, uz istovremeno nastavljanje sa postavljanjem temelja za održivi dugoročni rast tako što će se unaprijediti javna infastruktura i javna uprava, poslovno okruženje i fleksibilnost tržišta rada.



    Potreba za očuvanjem fiskalne stabilnosti tokom silazne faze konjukturnog ciklusa

  7. Iako se neto fiskalni bilans poboljšao, fiskalna politika je bila izuzetno prociklična, smanjujući fiskalne rezerve i ostavljajući malo prostora za diskrecione kontraciklične politike kako ekonomija bude slabila. Pored toga, kao rezultat najavljenih politika, za 2009. godinu projektovani su kontinuirani deficiti i njihovo povećanje, što vodi ka nepovoljnoj dinamici duga.  Snažno smanjivanje rasta potražnje, koje se očekuje sa usporavanjem kredita i SDI, značajno će oslabiti prihode.  Kako je vraćanje na snažni rast tražnje malo vjerovatan, veći dio gubitaka prihoda će biti trajan.  Planovi za fiskalne podsticaje će takođe značajno proširiti deficit.  Stoga je naša projekcija značajan fiskalni deficit u 2009. godini, s tim da će se ova pozicija dodatno pogoršavati u 2010. sa uvođenjem dodatnog smanjenja poreza.

  8. Takvo značajno pogoršanje fiskalne pozicije će podriti makroekonomsku stabilnost i trebalo bi ga izbjeći.  Osim toga, uz potencijalno znatne javne potencijalne obaveze koje su povezane sa opštom garancijom bankarskih depozita, mogućom rekapitalizacijom banaka i kombinata aluminijuma i potrebom da se izvrše pripreme za buduće pritiske stanovništva koje stari, potrebno je izgraditi fiskalne rezerve. A planovi za naglo povećanje kapitalne potrošnje ne bi trebalo da se dese na račun smanjenja vrijednosti te potrošnje.

  9. Osim toga, malo je vjerovatno da će predviđeni fiskalni podsticaji imati značajan uticaj na rast BDP-a na kratak i srednji rok.  S obizorm na relativno usku proizvodnu osnovu, veći dio podsticaja će se odliti kroz povećanje uvoza.  Izgledi nepovoljne dinamike javnog duga bi mogli prouzrokovati da potrošači povećaju štednju umjesto potrošnje.  A strogi uslovi kreditiranja će takođe ograničiti prostor za porast potražanje.  Poboljšanje javne infrastrukture će pomoći da se poboljšaju izgledi rasta na srednji i dugi rok, ali važan preduslov za realizaciju takvog rasta je nastavak makroekonomske stabilnosti.

  10. Postoji opšta saglasnost da bruto javni dug treba smanjiti na ispod 30 procenata BDP-a na srednji rok.  Međutim, s obzirom na velike depozite Vlade, neto javni dug bi bio bolja smjernica za očuvanje neto vrijednosti Vlade, i pomogao bi smanjenju pritiska od smanjenja depozita Vlade.  Na ovoj osnovi, odgovarajući cilj bi trebalo da bude smanjenje neto duga na 20 procenata BDP-a do 2013. godine. S obzirom na potencijalne obaveze, ovo poboljšanje bi trebalo da se smatra kao ono što je minimalno potrebno.  Ovakvo poboljšanje bi zahtijevalo ponovno razmataranje veličine i vremenske usklađenosti svih planiranih mjera koje slabe strukturni bilans – uključujući povećanja kapitalnih troškova i smanjenja poreza i doprinosa – plus dodatna ograničenja tekuće potrošnje.

  11. U euroizovanoj ekonomiji kontraciklična politika predstavlja glavni instrument koji je na raspolaganju da pomogne da se ublaži povećanje makro neuravnoteženosti. Stoga bi kao podrška neto duga trebalo da bude strukturni pristup fiskalnom planiranju, čime se stvara prostor za slobodnu upotrebu automatskih stabilizatora dok se istovremeno podržavaju napori za konsolidaciju.  Ovo će zahtjevati dobro kreiran srednjoročni okvir potrošnje. Ukupan okvir rashoda trebalo bi da bude onaj koji – pored konzervativne pretpostavke strukturnih prihoda – proizvodi potrebna strukturna poboljšanja i pruža ciljani nivo neto duga. Okvir rashoda bi trebalo, da bi bio pouzdan, da bude potpomognut izradom koherentnog planskog okvira podržanog konkretnim mjerama i reformama rashoda.  Snažna implementacija zajedno sa transpartenošću će takođe biti važna za uspostavljanje kredibiliteta.



    Rizicima finansijskog sektora treba pažljivo upravljati

  12. Centralna banka je nedavno preduzela nekoliko koraka za jačanje boniteta finansijskog sektora koje pozdravljamo. U januaru 2008. Centralna banka je pooštrila kriterijume za obaveznu rezervu, nametnula privremena ograničenja na kreditni rast i uvela centralizovani kreditni registar kako bi pomogla bankama da poboljšaju procjenu kredita. Oštriji propisi o kapitalu, likvidnosti i rezervisanjima se postepeno uvode.  Centralna banka je takođe bila proaktivna u postizanju sporazuma sa matičnim bankama i matičnim supervizorima po pitanju postupanja kod potencijalnih problema likvidnosti i solventnosti. Ovi napori su potpomognuti usvajanjem novog Zakona o bankama u februaru 2008.

  13. A u oktobru 2008. nadležni organi su preduzeli odlučne korake da smanje rizike koji proističu iz globalnog finansijskog previranja.  Ovo je uključivalo jednogodišnju blanko garanciju za sve depozite kod banaka i povećanje obuhvata šeme zaštite depozita. Pored toga, usvojen je zakon koji daje ovlašćenje Vladi da pruži pomoć bankama, ukoliko je potrebno.

  14. Ovi koraci su pomogli stabilizovanju finansijskog sektora, ali ranjivosti ostaju visoke.  Dok su matične banke podržale svoje kćerke dodatnim finansiranjem, vjerovatno je da će se u kratkom roku značajno povećati nekvalitetni krediti, a čini se da su rezervisanja banaka relativno niska. Opšta garancija depozita je značajno usporila povlačenja depozita. Međutim, povjerenje je krhko. Biće potrebna stalna obazrivost i snažna implementacija prudencijalnih mjera kako bi se unaprijedio bonitet banaka.  A jedinstveni limit za koeficijent dug/prihod za zajmoprimaoce kod banaka bi pomogao da se dodatno osnaži kvalitet kredita.



    Treba ojačati strukturne reforme

  15. Budući rast će presudno zavisti od daljeg poboljšanja regulatornog okvira i institucija.

  16. Novi Zakon o radu smanjuje krutost tržišta rada i ide u ispravnom smjeru, ali i dalje ostaju značajne zaštite radnog odnosa. Takve zaštite će nastaviti da ograničavaju opcije za restruktuiranje preduzeća, i tako sputavati njihov razvoj i smanjiti rast BDP-a i zaposlenosti. Takođe će imati tendenciju da smanjuju potražnju za zaposlenima sa ugovorima na neodređene vrijeme u korist onih sa ugovorima na određeno vrijeme. Stoga je potrebno preduzeti dalje korake na povećanju fleksibilnosti tržišta rada. Vlada bi takođe trebalo da iskoristi svoju ulogu u pregovorima oko kolektivnog ugovora kako bi ohrabrila umjerenost kod plaćanja zarada i otpremnina.  Takođe pozdravljamo namjeru Vlade da usvoji zakon kojim će se omogućiti veća zastupljenost sindikata u procesu kolektivnog ugovaranja. Međutim, da bi se podstakla dalja fleksibilnost tržišta rada, kolektivni ugovori bi trebalo u načelu da budu obavezujući samo za potpisnike ugovora.

  17. Još jedna oblast koja je kritična za strukturna poboljšanja je sektor električne energije. Nakon obećavajućeg starta, čini se da je u prethodnim mjesecima napredak u ovoj oblasti posrnuo. Pozdravljamo namjeru da se intenziviraju napori za pravno razdvajanje EPCG-a i otvaranje ovog sektora za privatne investicije. Podstičemo i brzo plaćanje neizmirenih obaveza za naknade za licence EPCG-a regulatoru za energetiku kako bi se ojačala njegova nezavisnost i finansijska održivost. Na kraju, pozdravljamo napredak u smanjenju unkarsnog subvencionisanja tarifa za električnu energiju.

  18. Napredak u poboljšanju poslovnog okruženja na nivou centralne vlade nije jednako praćen na nivou lokalne uprave.  Postoji snažna potreba da se smanje pretjerane birokratske procedure (»red tape«), posebno na nivou lokalne uprave.  Uspostavljanje jedinstvenog šaltera bi trebalo značajno da pomogne u poboljšanju atraktivnosti Crna Gore kao poslovne destinacije.

  19. Iako je došlo do značajnog poboljšanja u ekonomskoj statistici, i dalje postoje značajne slabosti što otežava kreiranje politike.  Podaci o nacionalnim računima i bilasnu plaćanja su loši i nema podataka za potrošnu stranu realnog BDP-a.

***

Zahvaljujemo se nadležnim organima na njihovoj darežljivoj gostoljubivosti i otvorenim razgovorima i želimo im uspjeh u njihovim nastojanjima.


CENTRALNA BANKA CRNE GORE
Podgorica, 12.12.2008. godine

Nagrada Centralne banke dodijeljena po drugi put

Generalni direktor Centralne banke Crne Gore mr Milojica Dakić, uručio je danas nagradu CBCG u kategoriji najboljeg diplomskog rada, Ivi Asanović diplomiranom ekonomisti, za rad ’Kreditni rizik u bankarstvu’.  Godišnja nagrada CBCG sastoji se od plakete i novčanog iznosa koji za diplomski rad ove godine iznosi 2.000,00 EUR. Odlukom stručnog žirija, nagrade u kategorijama najboljeg magistarskog i doktorskog rada, ove godine nisu dodijeljene.

Nagrada se dodjeljuje svake godine povodom obilježavanja 15. marta, jubileja Centralne banke. Novčani iznos nagrade utvrđuje Savjet Centralne banke, posebnom odlukom za svaku godinu.  Pravo učešća na konkursu imaju kandidati koji su u prethodnoj kalendarskoj godini (1. januar – 31. decembar 2008. godine), odbranili svoj diplomski, magistarski ili doktorski rad na nekom od fakulteta u Crnoj Gori. Prijavljeni radovi, iz oblasti bankarstva i monetarne politike i teorije, treba da zadovolje opšte kriterijume, kao što su stručna kompetencija rada, adekvatan metodološki pristup, naučni doprinos, mogućnosti praktične primjene, originalnost i odvažnost kandidata u istraživanju. Izbor najboljih radova vrši tročlana komisija koju imenuje Guverner Centralne banke. Godišnja nagrada za pojedinu kategoriju ne mora biti dodijeljena, ukoliko radovi ne zadovolje kriterijume kvaliteta. Nagradni fond za najbolji diplomski rad iznosi 2.000,00 EUR, za najbolji magistarski rad 3.000,00 EUR i najbolji doktorski rad 4.000,00 EUR.

Radove i biografske podatke treba dostaviti Centralnoj banci, u papirnoj i elektronskoj formi (na CD-u), do 30. maja 2009. godine.


CENTRALNA BANKA CRNE GORE
MINISTARSTVO FINANSIJA CRNE GORE
Podgorica, 02.12.2008. godine

Počinje redovna misija Međunarodnog monetarnog fonda

Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koju predvodi Danijel Kanda, novi šef misije za Crnu Goru, počinje razgovorima sa guvernerom Centralne banke Ljubišom Krgovićem i ministrom finansija dr Igorom Lukšićem, dvonedjeljne konsultacije. Po članu IV Statuta MMF-a, ova međunarodna finansijska institucija konsultacije obavlja jedanput godišnje, sa svakom zemljom članicom MMF-a. Misija će u Crnoj Gori boraviti u periodu od 03. do 16. decembra, 2008. godine.

Predstavnici MMF-a će u Podgorici obaviti razgovore u Vladi, Centralnoj banci i drugim institucijama, kao i u poslovnim bankama i preduzećima, kako bi sagledali makroekonomsku situaciju, aktuelne probleme, trendove i reforme, sprovođenje tekućih mjera i planove i izglede crnogorske ekonomije u narednoj godini. Pažnja će biti usmjerena na projekciju BDP za narednu 2009. godinu, fiskalni sektor i finansijski sektor.

Zaključci Misije MMF-a i ocjena ekonomske situacije u Crnoj Gori, koja predstavlja značajan signal prije svega za strane investiture, biće nakon svih konsultacija, 16. decembra, predstavljeni na konferenciji za novinare.

 

 

Copyright 2007 © Centralna banka Crne Gore
Created by Božo Cvetkovski